Prema kalendaru Rijaseta Islamske zajednice, ramazan, mesec posta, počinje u četvrtak, 19. februara, kada nastupa prvi dan posta.
Ramazan će trajati 29 dana, a tokom ovog meseca obeležiti će se i značajne noći poput Lejletul-Bedr, koja pada u petak, 6. marta, te Lejletul-Kadr, najvažnija noć Ramazana, koja prema vaktiji nastupa u noći sa nedelje na ponedjeljak, 16. marta 2026. godine.
Muslimani širom sveta, pa tako i u Luksemburgu, u 2026. godini obeležiće sveti mesec ramazan kao i dva velika islamska praznika – Ramazanski i Kurban-bajram.
Ramazanski bajram
Ramazan, mesec posta, počinje u u četvrtak, 19. februara i trajaće 29 dana. Prvi dan Ramazanskog bajrama pada u petak, 20. marta i obeležava se tri dana.
Kurban-bajram
Kurban-bajram, drugi veliki islamski praznik, obeležiće se nastupa u sredu, 27. maja, i obeležava se četiri dana.
Mubarek dani su prilika da obnovimo veru, učvrstimo zajedništvo i činimo dobra dela prema drugima.
Samo nekoliko sedmica kasnije, Nova hidžretska godina, početak islamskog kalendara, biće obeležena u utorak, 16. juna 202. godine.
Ove važne datume muslimani će dočekati u znaku posta, molitvi i zajedničkog obeležavanja islamskih običaja, koji nose poruke duhovnosti, solidarnosti i ljubavi prema bližnjima.
Dan zaljubljenih jedan je od omiljenih praznika širom sveta, posebno osobama koje su srećne u ljubavi sa svojim partnerima, a danas, 14. februara svi parovi veličaju svoju ljubav i ovaj dan obeležavaju u paru.
I oni koji nisu sa svojim partnerima u baš nekoj “velikoj ljubavi”, trude se da danas svima pokažu svoju “ljubav”, pogotovo na društvenim mrežama.
Na današnji dan se širom sveta pošalje preko milijardu čestitki! Treba naglasiti da danas muškarci troše dvostruko više novca od žena.
Tokom današnjeg dana širom sveta zaprosi se više od 10 miliona žena a mnogi parovi se venčavaju 14. februara.
Praznik koji se proslavlja širom sveta 14. februara je Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih. Iako je ovaj dan radan i ne spada u zvanične praznike, širom planete se obeležava uz brojne manifestacije. U zapadnoj varijanti naziva se i Valentinovo, a evo i kako je nastao ovaj praznik.
Valentin, po kome Dan zaljubljenih i nosi ime, bio je pogubljen jer je venčavao vojnike, što je u to vreme bilo zabranjeno od strane rimskog cara Klaudija II, jer je smatrao da su oženjeni muškarci loši u službi vojnika.
Prema verovanju, dok je Valentin odlazio na gubilište, slepoj tamničarevoj ćerki poslao je pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti što mu je ukazala pažnju i potpisao ga sa “Tvoj Valentin”. Ipak, sam Valentin i ovaj praznik povezan je sa ljubavlju tek u četrnaestom veku.
Dan zaljubljenih se obeležava poklonima koji su uglavnom srcolikog oblika i crvene boje, a tradicionalno se provodi sa partnerom.
Danas, 13. februara 2026. godine, svet proslavlja Svetski dan radija, jubilej koji nas podseća na neuništivu snagu zvuka u digitalnom dobu. Dok tehnologija menja način na koji konzumiramo informacije, radio opstaje kao najpouzdaniji medij, ove godine sa posebnim fokusom na simbiozu tradicije i inovacije.
Tema 2026: „Radio i veštačka inteligencija – Alat, a ne glas“
UNESCO je za 2026. godinu postavio ključno pitanje: Gde je granica između algoritma i emocije? Pod sloganom „AI je alat, ne glas“, ovogodišnji praznik naglašava da, iako veštačka inteligencija može ubrzati produkciju, ljudski faktor ostaje nezamenljiv.
Ključni izazovi i prilike u 2026. godini
Upotreba AI tehnologije u radio industriji donela je značajne promene:
Personalizacija sadržaja: Algoritmi omogućavaju slušaocima da dobiju lokalizovane vesti i muziku u realnom vremenu.
Automatizacija produkcije: Alati za instant transkripciju i prevođenje čine radio dostupnijim osobama sa oštećenim sluhom i govornicima različitih jezika.
Pitanje etike: UNESCO apeluje na transparentnost – slušaoci moraju znati kada je glas koji čuju generisan sintetički.
Zašto je radio i dalje „kralj“ poverenja?
U eri u kojoj su dezinformacije na društvenim mrežama dostigle vrhunac, radio je u 2026. godini zadržao titulu najpouzdanijeg izvora informacija.
Lokalni fokus: Radio stanice su srce zajednice, pružajući informacije koje globalne platforme često zanemaruju.
Krizno komuniciranje: U situacijama prirodnih katastrofa ili prekida mreže, radio talasi ostaju jedini stabilan kanal komunikacije.
Ljudska povezanost: Glas voditelja pruža osećaj bliskosti i empatije koji algoritmi još uvek ne mogu da repliciraju na autentičan način.
“Radio nije samo tehnologija, to je razgovor. U 2026. godini ne slavimo samo uređaj, već ljudsku potrebu da čuje i bude saslušan.” – poruka je ovogodišnjeg foruma u Parizu.
Budućnost radija: Hibridni model
Stručnjaci predviđaju da će do 2030. godine radio potpuno evoluirati u hibridni medij. To podrazumeva savršen spoj zemaljskog emitovanja (FM/DAB+) i interaktivnih striming servisa, gde će veštačka inteligencija obavljati “težak posao” obrade podataka, dok će kreativni proces ostati u rukama ljudi.
Zaključak:Svetski dan radija 2026. podseća nas da tehnologija treba da služi medijima, a ne da ih gospodari. Radio ostaje živ, glasan i neophodan.
Dodatni SEO savet: Prilikom objave, obavezno dodaj “Alt text” za sliku (npr. Radio studio 2026 i moderna oprema) i linkuj tekst ka zvaničnom sajtu UNESCO-a ili lokalnim radio stanicama kako bi povećao autoritet stranice.
Singapur, Japan i Južna Koreja dominiraju globalnim zdravstvenim indeksom. Iza ovog uspeha stoje specifična ishrana, aktivni životni stil i razvijeni zdravstveni sistemi — a Luksemburg se nalazi na 12. mestu.
Zašto su azijske nacije na vrhu liste?
Singapur, Japan i Južna Koreja dele zajednički recept za dugovečnost: tradicionalnu ishranu bogatu povrćem, ribom i fermentisanom hranom, visok stepen fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu i izvanredne zdravstvene sisteme koji kombinuju preventivnu i kurativnu medicinu.
Japanska ishrana — ikigai na tanjiru
Japan je poznat po konceptu hara hachi bu — navici da se jede dok se ne dostigne oko 80% sitosti. Svakodnevna ishrana se zasniva na:
Ribi (naročito lososa, skuše i sardine) bogatoj omega-3 masnim kiselinama
Fermentisanoj hrani: miso supi, natto sojinim zrnima i kimčiju
Zelenom čaju (matcha i sencha) punom antioksidanasa
Malim porcijama i sporoj ishrani kao kulturnoj normi
Minimalnoj konzumaciji crvenog mesa i ultra-procesiranoj hrani
Rezultat: Japan ima jedan od najvećih udela stogodišnjaka na svetu — naročito na ostrvu Okinava, koje se smatra jednom od globalnih “plavih zona”.
Singapur — grad-država koji upravlja zdravljem
Singapur je izgrađen na filozofiji da je prevencija bolesti bolja od lečenja. Državni programi poput “Healthier SG” subvencionišu zdrave namirnice, fizičku aktivnost i redovne zdravstvene preglede. Pored toga, nacionalna kuhinja je mešavina kineske, malajske i indijske tradicije — bogata povrćem, morskim plodovima i začinima sa antiinflamatornim svojstvima kao što su kurkuma i đumbir.
Evropa: mediteranska i nordijska formula
Skandinavske i mediteranske zemlje redovno se nalaze u vrhu lestvice. Španija, Italija i Grčka vode zahvaljujući mediteranskoj ishrani, dok Norveška, Švajcarska i Island prednjače po dostupnosti čistog vazduha, pitke vode i razvijenosti javnog zdravlja.
Mediteranska dijeta — naučno potvrđena formula
Maslinovo ulje kao primarni izvor masti
Obilan unos svežeg voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica
Riba i morski plodovi najmanje dva puta nedeljno
Umerena konzumacija crnog vina uz obroke
Malo crvenog mesa i gotovo nikakve industrijsko-prerađene hrane
Španija, koja je prema Bloomberg indeksu dugi niz godina bila na prvom mestu, pohvališe se očekivanim životnim vekom od 83,5 godina, koji se do 2040. procenjuje na 85,8 — što bi je učinilo najdugovečnijom nacijom na svetu.
Nordijske zemlje — čist vazduh + aktivni život
Norveška, Island i Švedska kombinuju izuzetno čistu životnu sredinu sa kulturom kretanja. Bicikliranje, planinarenje i plivanje su svakodnevne aktivnosti, a ne sport. Nordijska dijeta naglašava lokalne namirnice: raž, ječam, divlje bobice, ribu i mlečne proizvode od životinja koje se hrane travom.
Pet zajedničkih faktora najzdravijih nacija
Uprkos razlikama u kuhinji i kulturi, naučnici ističu zajednički obrazac:
Ishrana zasnovana na biljnim namirnicama i ribi, uz minimalnu konzumaciju crvenog i prerađenog mesa
Visok stepen fizičke aktivnosti integrisan u svakodnevni život (hodanje, biciklizam, javni prevoz)
Razvijeni i pristupačni zdravstveni sistemi sa jakim naglaskom na prevenciji
Nizak nivo zagađenja vazduha i pristup čistoj pijaćoj vodi
Jaka socijalna kohezija, nizak nivo stresa i visok kvalitet mentalne dobrobiti
Luksemburg — 12. najzdravija zemlja na svetu
Luksemburg zauzima impresivno 12. mesto na globalnoj rang-listi sa skorom od 92.6 od 100. Ova mala zemlja od svega 660.000 stanovnika jedan je od retkih primera kako visok životni standard, dobra organizacija zdravstvenog sistema i multikulturalni način života mogu da se pretvore u izvanredne zdravstvene pokazatelje.
Šta stoji iza uspeha Luksemburga?
Jedan od najrazvijenijih zdravstvenih sistema u Evropi — visoki troškovi po glavi stanovnika za zdravstvenu zaštitu, uz gotovo univerzalnu pokrivenost
Visok BDP per capita (jedan od najvećih na svetu) koji direktno omogućava pristup kvalitetnoj hrani, sportskim aktivnostima i preventivnoj medicini
Kulturna raznolikost na tanjiru: luksemburška kuhinja kombinuje tradicije susednih Francuske, Belgije i Nemačke — sa naglaskom na svežim namirnicama, ribom i povrću
Razvijene pešačke i biciklističke infrastrukture, naročito u glavnom gradu, koji podstiče aktivni transport
Čist vazduh i visoka ekološka svest: Luksemburg redovno beleži niske nivoe zagađenja u poređenju sa ostatkom Evrope
Luksemburg je takođe jedna od retkih zemalja koja je javni prevoz učinila potpuno besplatnim — što podstiče građane da hodaju i koriste transport umesto automobila, direktno doprinoseći fizičkoj aktivnosti i smanjenju zagađenja.
Interesantno: Uprkos reputaciji kao finansijskog centra sa intenzivnim radnim tempom, Luksemburg je uspeo da uravnoteži ekonomsku produktivnost sa kvalitetom zdravstvene zaštite — što ga čini modelom koji male, bogate države mogu da slede.
Zaključak: Zdravlje nije srećna okolnost — to je sistem
Najzdravije nacije na svetu nisu postale takve slučajno. Iza svakog rezultata stoji desetinama godina građena infrastruktura: od obrazovnih programa o ishrani, subvencionisane fizičke aktivnosti, do urbanog planiranja koje podstiče hodanje umesto vožnje. Lekcija za svakoga od nas — ali i za kreatore politika — jeste da su individualne navike i sistemski podsticaji dve strane iste medalje. Mediteranska deca ne jedu zdravo jer su disciplinovanija; jedu zdravo jer su zdravi obroci dostupni, jeftiniji i kulturno normalizovani.
Realni prihodi domaćinstava u Evropskoj uniji porasli su u proseku za oko sedam odsto u periodu od 2019. do 2024. godine, pokazuje analiza Euronews Businessa zasnovana na podacima Eurostata. Posmatrajući širu sliku od 2014. do 2024. godine, ukupan rast dostiže čak 17 odsto. Ipak, iza tih prosečnih vrednosti kriju se duboke razlike između zemalja — razlike koje otkrivaju ko napreduje, a ko stagnira u postpandemijskoj Evropi.
Centralna i Istočna Evropa prednjači
Najbrži rast u postpandemijskom periodu zabeležile su zemlje istočne i centralne Evrope. Hrvatska drži ubedljivo prvo mesto sa rastom realnih prihoda domaćinstava od 26 odsto u pet godina, a slede je Malta, Mađarska, Rumunija i Poljska. Analitičari ističu jednu zajedničku osobenost kod većine tih zemalja — nisu bile deo evrozone ili su joj se priključile tek nedavno, što je doprinelo dinamičnijem prilagođavanju nominalnih plata i politika.
„Visoke stope rasta ne znače nužno i visok životni standard — razlika između istoka i zapada Evrope u apsolutnim prihodima i dalje je vrlo izrazita.”
Nordijske zemlje i velike ekonomije — ispod proseka
S druge strane, dno liste zauzimaju nordijske države. Švedska, Finska i Danska beleže najslabiji rast realnih prihoda od 2019. godine, delimično zbog snažnijeg skoka nezaposlenosti tokom COVID-19 krize. Zanimljivo, lošim rezultatima pridružuju se i najveće ekonomije Unije — Nemačka, Italija, Francuska i Španija — sve ispod ili tek oko evropskog proseka.
Zemlja
Rast 2019–2024.
Relativni prikaz
🇭🇷 Hrvatska
+26%
🇲🇹 Malta
+22%
🇭🇺 Mađarska
+20%
🇷🇴 Rumunija
+18%
🇵🇱 Poljska
+17%
⬛ Prosek EU
+7%
🇩🇪 Nemačka
≈ 0%
🇫🇷 Francuska
≈ 0%
🇸🇪 Švedska
negativan
🇫🇮 Finska
negativan
Apsolutni prihodi: drugačija slika
Kada se pogled pomeri sa stope rasta na apsolutni nivo prihoda, rang lista se gotovo preokreće. U standardu kupovne moći (PPS) koji koristi Eurostat, na vrhu se nalazi Luksemburg, dok se zemlje Balkana i Istočne Evrope i dalje nalaze daleko ispod razvijenog zapada. Mađarska, Rumunija i Slovačka kreću se u rasponu od 20.000 do 25.000 PPS po stanovniku godišnje, a Bugarska zatvara listu zemalja EU.
Gde je Srbija?
Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, beleži prihod od 13.311 PPS po stanovniku, što je znatno ispod proseka razvijenih zemalja Unije, ali nešto iznad pojedinih država regiona. Ovaj podatak jasno oslikava razliku u životnom standardu koja i dalje deli Balkan od Centralne i Zapadne Evrope, uprkos stalnom napretku.
Strukturna pouka: evrozona sporija od ostatka EU
Analiza pokazuje i jedan sistematski obrazac: evrozona u celini beleži sporiji rast realnih prihoda od proseka cele EU. Zemlje koje nisu uvele zajedničku valutu — ili su to učinile tek nedavno — imale su veću fleksibilnost u usklađivanju nominalnih plata sa inflacijom, što je donekle štitilo realni standard njihovih građana. To potvrđuje tezu da valutna politika nije neutralna po pitanju distribucije dohotka unutar kontinenta.
Zaključak je jasan: Evropa napreduje u celini, ali ne istim tempom ni u istom smeru. Dok istok sustize zapad po dinamici rasta, jaz u apsolutnom životnom standardu ostaje prepreka koja se meri decenijama, a ne godinama.
Javne starosne penzije u Evropi razlikuju se do osam puta u nominalnim iznosima – od prestižnih 34.413 evra godišnje u Luksemburgu, do svega 4.239 evra u Srbiji. Ali da li nominalni iznos zaista govori celu priču?
Luksemburg na vrhu, Srbija na dnu – šta kaže mapa evropskih penzija
Podaci za 2023. godinu otkrivaju dramatične razlike u visini javnih starosnih penzija širom evropskog kontinenta. Na nivou EU-27, prosečna bruto godišnja penzija iznosi 17.321 evro, ali iza tog proseka kriju se ogromne nejednakosti.
Top 3 zemlje sa najvišim penzijama:
Zemlja
Prosečna godišnja penzija
🇱🇺 Luksemburg
34.413 €
🇩🇰 Danska
30.543 €
🇳🇴 Norveška
29.176 €
Top 3 zemlje sa najnižim penzijama:
Zemlja
Prosečna godišnja penzija
🇷🇸 Srbija
4.239 €
🇧🇬 Bugarska
4.479 €
Ostale istočnoevropske zemlje
ispod 8.000 €
Velike ekonomije Evrope – Nemačka (19.138 €), Španija (19.844 €) i Francuska (19.756 €) – grupišu se oko proseka EU.
Važna napomena: Ovi podaci odnose se isključivo na javne starosne penzije – bez invalidskih, porodičnih, profesionalnih ni privatnih penzionih fondova.
Nominalni iznos nije sve: Šta penzioner zaista može da kupi?
Na prvi pogled, penzioner u Luksemburgu čini se osam puta “bogatijim” od onog u Srbiji. Međutim, kada se uračunaju troškovi života kroz standard kupovne moći (PPS), slika se menja.
Kako funkcioniše korekcija za kupovnu moć:
Luksemburg: Nominalna penzija od ~34.000 € “oseća se” kao oko 23.000 € zbog visokih troškova života.
Bugarska: Nominalna penzija od ~4.500 € “vredi” oko 8.000 € zahvaljujući nižim cenama.
Rezultat? Jaz između bogatog severozapada i razvijajućeg istoka Evrope znatno se sužava kada se uzme u obzir kupovna moć. Ipak, razlike ostaju značajne.
Penzija vs. stvarni troškovi: Ko zaista može da živi od države?
Analiza koja uspoređuje prosečne penzije i stvarne godišnje troškove osoba starijih od 60 godina otkriva zabrinjavajuće podatke.
Luksemburg je najskuplja zemlja za starenje – prosečni godišnji troškovi iznose 52.168 evra po penzioneru. Nasuprot tome, u Bugarskoj i Rumuniji penzioner godišnje troši svega 4.558, odnosno 4.772 evra.
Jedine četiri zemlje gde penzija pokriva troškove:
Rumunija (+21% viška)
Češka (+18% viška)
Poljska (+4% viška)
Španija (+3% viška)
U ovim zemljama penzioner koji se oslanja isključivo na državu može – uz određene uslove – da pokrije osnovne životne troškove.
Gde je jaz najdramatičniji?
U čak 24 od 30 analiziranih zemalja penzija ne pokriva troškove života. Najteža situacija vlada u:
Hrvatska – penzija pokriva 40% manje od potrebnog
Slovenija – manjak od 39%
Mađarska – manjak od 38%
Norveška – manjak od čak 37%
Paradoks Norveške objašnjava se činjenicom da su troškovi života u ovoj nordijskoj zemlji izuzetno visoki – čak i uz penziju od gotovo 30.000 evra.
Na šta penzioneri troše novac? Stanovanje jede trećinu budžeta
Analiza potrošnje po 12 kategorija pokazuje ujednačen obrazac širom Evrope: oko polovine penzionerskog budžeta odlazi na stanovanje i komunalije te hranu i piće.
Stanovanje je, ubedljivo, najveća pojedinačna stavka – često i do trećine ukupnih troškova. Upravo zbog toga rast cena kirija i energenata direktno ugrožava penzionere sa fiksnim prihodima.
Ostatak budžeta raspoređuje se na zdravstvo, prevoz, rekreaciju i putovanja.
Visoka penzija ne garantuje sigurnost – ali ni niska ne znači siromaštvo
Istraživanje otkriva zanimljiv paradoks: visina penzije i rizik od siromaštva starijih ne idu uvek ruku pod ruku.
U zemljama poput Norveške, Slovačke i Luksemburga, uprkos tome što državna penzija ne pokriva u potpunosti troškove, rizik od siromaštva ostaje nizak. Razlog? Snažni sistemi privatne štednje, profesionalne penzije i drugi socijalni mehanizmi dopunjuju državnu podršku.
S druge strane, u zemljama poput Litvanije i Hrvatske, gde penzije ne pokrivaju troškove, a alternativni sistemi su slabije razvijeni, rizik od siromaštva starijih je znatno viši.
Zaključak: Evropa penzija – između iluzije i stvarnosti
Nominalna lista europskih penzija pruža udarnu sliku nejednakosti, ali stvarnost je složenija. Troškovi života, kupovna moć, privatna štednja i profesionalni penzioni fondovi zajedno određuju kvalitet života u starosti.
Ono što ostaje neupitno: u većini evropskih zemalja sama državna penzija nije dovoljna da u potpunosti pokrije troškove penzionerskog života. Građani i kreatori politika moraju biti svesni ovog raskoraka – jer se radi o dostojanstvu miliona starijih Evropljana.
Luksemburški ministar rada Marc Spautz prezentovao je detaljne podatke o stanju u građevinskom sektoru u odgovoru na parlamentarno pitanje poslanika Georgesa Engela i Marsa Di Bartolomea iz Luksemburške socijalistične radničke partije (LSAP).
Stečajevi u građevinarstvu: 712 kompanija za pet godina
Prema zvaničnim podacima, u periodu od januara 2021. do septembra 2025. godine, ukupno 712 preduzeća iz građevinskog sektora proglasilo je stečaj u Luksemburgu. Ova kriza dovela je do gubitka radnih mesta za 4.521 zaposlenog u građevinarstvu.
Pozitivni trendovi u ponovnom zapošljavanju
Uprkos alarmantnim brojkama o stečajevima, Ministarstvo rada predstavilo je i ohrabrujuće podatke o ponovnom zapošljavanju otpuštenih radnika. Na osnovu analiza Generalne inspekcije socijalnog osiguranja (IGSS), stope ponovnog zapošljavanja su sledeće:
45% zaposlenih pronašlo je novi posao nakon tri meseca
53% zaposlenih zaposlilo se u roku od šest meseci
56% zaposlenih vratilo se na tržište rada nakon devet meseci
Ministar Spautz je istakao da je na dan 30. novembra 2025. godine 1.290 osoba sa prebivalištem u Luksemburgu bilo registrovano u Agenciji za razvoj zapošljavanja (ADEM) kao tražioci posla u građevinskom sektoru.
Kontekst i izazovi građevinskog sektora
Podaci ukazuju na značajne izazove sa kojima se suočava građevinski sektor u Luksemburgu, ali i na relativno efikasan sistem podrške za ponovno zapošljavanje. Više od polovine otpuštenih radnika uspeva da se vrati na tržište rada u relativno kratkom vremenskom periodu, što govori o stabilnosti i fleksibilnosti luksemburškog tržišta rada.
Luksemburg beleži povoljne trendove u inflaciji zahvaljujuči padu cena energenata. Statec prognozira inflaciju od 1,8% za 2026. i 2027. godinu, sa indeksacijom plata očekivanom u drugom kvartalu 2026.
Luksemburg je zabeležio ohrabrujući početak godine kada je reč o inflaciji. Prema najnovijim statistikama koje je Statec objavio u ponedeljak, 9. februara, energenti beleže značajan pad, pružajući dobrodošlu predah domaćinstvima u Luksemburgu. Godišnja inflacija je u januaru 2026. pala na 1,3%, u odnosu na znatno više nivoe krajem 2025. godine.
Drastičan pad cena električne energije
Najspektakularniji pad zabележen je kod električne energije, koja je jeftinija za 10,5% u poređenju sa januarom 2025. Ova promena je rezultat državne podrške tarifama za korišćenje mreže i kompenzacionog mehanizma – mera koje bi trebalo da budu na snazi tokom 2026. i 2027. godine.
Naftni derivati nastavljaju pad
Naftni derivati takođe nastavljaju silazni trend započet krajem 2025, uprkos povećanju poreza na CO₂ uvedenog u januaru 2026. Cena gasa je pala za 2,1%, a lož ulja za 1,3% u odnosu na decembar. Na pumpama, vozači imaju koristi od pada cene dizela za 1,2% i benzina za 1,3%.
Na godišnjem nivou, naftni derivati beleže pad od 9,2%. Bez povećanja poreza na CO₂, ovaj pad bi iznosio 10,2% u godišnjem poređenju i 2,7% mesečno.
Indeksacija plata u drugom kvartalu 2026.
Statec predviđa kontrolisanu inflaciju od 1,8% za 2026. i 2027. godinu. Cene energenata u Luksemburgu trebalo bi da padnu za 6,3% u 2026. i 3,5% u 2027, podržane nekoliko faktora: kontinuirani pad cena sirove nafte (očekuje se 60 USD/barel u 2026. i 56 USD/barel u 2027.) zbog globalnog viška ponude, jačanje eura prema dolaru i pad cena gasa na fjučers tržištima.
Prema ovim prognozama, sledeća indeksacija plata očekuje se u drugom kvartalu 2026. godine, sa novom indeksacijom u trećem kvartalu 2027.
Bazna inflacija ostaje visoka
Uprkos padu cena energenata, bazna inflacija trebalo bi da ostane visoka na 2,2% u 2026. Cene prehrambenih proizvoda porasle bi za 2,8% u 2026, a zatim za 2,4% u 2027, zbog nepovoljnih vremenskih uslova i strukturnih faktora na strani ponude. Inflacija usluga dostigla bi 3,1% u 2026, pre nego što se umeri na 2,8% u 2027.
Zimski popusti snižavaju cene
Kao i svake godine u januaru, neenergetski industrijski proizvodi su pod uticajem zimskih rasprodaja. Odeća i obuća beleže spektakularan pad od 16,6% u odnosu na decembar i ostaju 3,3% jeftiniji nego u januaru 2025, što ukazuje na izdašnije popuste nego prethodnih godina.
Usluge rastu na godišnjem nivou
Usluge rastu za 2,7% na godišnjem nivou, ali padaju za 0,7% u odnosu na decembar. Ovaj mesečni pad objašnjava se krajem božićnog prazničnog perioda, koji smanjuje troškove putovanja. Avio-karte ostaju 4,7% jeftinije nego u januaru 2025.
Hrana nastavlja da raste
Cene hrane rastu za 3% na godišnjem nivou. Duvanski proizvodi beleže najveći rast od 10,3%, delimično zbog povećanja akciza. Prehrambeni proizvodi rastu za 2,7%, sa posebno naglašenim rastom cena mesa (+5,1%), čokolade (+13,8%), kafe (+13,9%) i voća (+2,2%).
Rizici koje treba pratiti
Statec je utvrdio dva alternativna scenarija uzimajući u obzir geopolitičke rizike i napetosti na tržištima energenata. U visokom scenariju, gde bi inflacija dostigla 2,5% u 2026. i 2,4% u 2027, sledeća indeksacija bi se desila u drugom kvartalu 2026. sa novom indeksacijom godinu dana kasnije.
Nasuprot tome, u niskom scenariju (inflacija od 1,4% za 2026. i 2027.), indeksacija bi se dogodila tek u trećem kvartalu 2026.
Već četrnaest godina zaredom, Zavičajni klub "Bihor" iz Rumelange-a okuplja Bihorce i sve prijatelje bihorske zajednice iz Luksemburga i šire na tradicionalnim Susretima dijaspore...
Autopolis priprema jedinstvenu aprilsku akciju u kojoj kupci imaju priliku da pronađu svoje novo vozilo uz izuzetno povoljne uslove. Tokom tri dana – od...
