Godina polako iščezava, bliži se kraju a sa njom i naše nade da će Korona nestati pre početka Nove 2021 Godine. Nadali smo se bas svi, nije da nismo, neki onako otvoreno a neki u sebi, potajno. Mislili smo u početku da je u pitanju zaista neki smešan virus, (kako to reče neki nas komičar, ili doktor, svejedno) koji će proći manje vise nezapaženo kao i mnogi drugi pre njega.
Kružile su razne glasine, teorije zavere, priče o početku Trećeg svetskog rata i jos mnogo toga što je počelo ozbiljno skretati pažnju na ovu pošast globalnih razmera. Ovamo gore, na severu, u Wiltzu, naši balkanci sa bivših ratnih područja uporno su tvrdili da će Erdogan da pošalje vojsku na Rusiju i da će to biti početak kataklizme. Znali su čak i detalje o iskrcavanju vojske, koliko je brodova isplovilo, koliko aviona spremno za uzletanje… Pripremali su se za najgore, a po meni, najgore je bilo to što su ustvari dodatno i nepotrebno širili paniku. Posmatrajući ih sa kakvim zanosom pričaju o tome, stekao sam utisak da su se ljudi zazeleli rata. Odvratna mi je i sama ta pomisao.
U stvari svet je ušao u rat, ali protiv nevidljivog neprijatelja kako reče Aleksandar Veliki. Covid 19, to je bilo ime tog strašnog i nevidljivog protivnika, koje će ostati duboko urezano u našim sećanjima ali i u istoriji čovečanstva. Nismo verovali da sve može biti ovako kako sada izgleda. Mnogi su čak i odbijali ideju o virusu tvrdeći da je u pitanju obični grip ali da je u interesu moćnika koji diriguju planetom da se veruje i pominje Corona ili Covid-19. Odjednom smo shvatili da smo ”svi u istom košu”. Konačno nigde nije bilo bolje, i Luksemburg, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, BIH, ceo Balkan, Cela Evropa, ceo svet. Svi ujedinjeni na mapi Corone. Nisu više ni Oni mnogo ispred nas, nismo ni Mi toliko zaostali, Corona je konačno napravila ravnotežu.
Svaka država je imala svoj pristup pandemiji, koji su se u suštini svodili na isto, maske, socijalna distanca, pranje ruku. Bombardovali su nas preko medija milionima različitih informacija, tako da je naša najveća dilema bila – u šta verovati? Neke zemlje su celu ovu situaciju iskoristile u političke svrhe i vladajuće stranke su ojacale svoje pozicije. Corona tamo nestaje uoči izbora, niko više ne priča toliko o smrtonosnom virusu, pandemiji, i ljudi veruju u to, imaju poverenje u vrh države. Mitinzi, masovna okupljanja, skakanje u okupljenu razdrazenu masu, kao u stara dobra vremena, bez Corone. Ali nije bilo tako, Ona je i dalje bila tu. Odmah po završetku izbora, mediji se vraćaju na predjasnji horor scenario i opet taj umalo zaboravljeni virus dolazi na sve naslovne strane. Bolnice su ponovo bile pune. Trebalo je opet vratiti se na proceduru epidemije. Ponovo virus postaje prvi državni prioritet. Meni to stvara priličnu konfuziju, kako se možemo tako poigravati sa virusom pred kojim drhti ceo svet? Ili možda on i nije toliko fatalan koliko se priča, jer kako bi onda jedne nedelje bila dozvoljena okupljanja, sportske manifestacije… A već naredne LOCKDOWN! Možda su zaboravili da smo u toku jedne od najvećih pandemija u istoriji ljudskog roda.
No, bilo kako bilo, brojke se pogorsavaju svakog dana i na zdravstvenom i na ekonomskom planu. Crnilo koje je donela 2020-ta godina nikako da počne da bledi. Želeli smo povratak u normalan život i verovali smo biće do Nove Godine. Možda, ali koje?
Predviđanja stručnjaka iz juna i jula ove godine su se i zaista obistinila. Stanje je postalo mnogo gore nego što je bilo na početku, brojke su mnogo veće kao i strah od neizvesnosti. Skoro cela Evropa ponovo uvodi ”zakljucavanje”, mere postaju strožije uprkos tome što vakcina ”kuca na vrata”.
Narušeni medjuljudski odnosi zahvaljujući virusu izgledaju još gore i reflektuju strah, sumnju, egoizam i nepoverenje u ljudima. Nema više rukovanja, taj od davnina simbolični univerzalni ljudski pozdrav jednostavno je nestao preko noći. Sada se udaramo laktovima, pesnicama ili čak nogama. Da li je ovo samo znak dolaska nekog novog poretka? Da li će život posle Corone zaista biti jedan novi početak? Da li će neko zaista na tom životnom kompjuteru čovečanstva pritisnuti taster Reset?
Odgovori su sigurno tu oko nas, moraćemo ih potražiti sami jer ako budemo čekali na razne moćnike, predstavnike vlasti… ko zna koliko će biti verodostojni.
Ostaje nam samo da se nadamo da će 2021 godina biti svetlija, sa više života a manje smrti, sa više zdravlja, ljubavi, poverenja i svega onoga što nas čini srećnim i zbog čega vredi živeti ovozemaljski život.
Autor: Sarkis Ajdinović
