Danas se obeležava 27. godišnjica genocida u Srebrenici

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari danas će biti obeležena 27. godišnjica genocida nad Bošnjacima koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine.

Danas će u Potočarima biti ukopani posmrtni ostaci još 50 identifikovanih srebreničkih žrtava.

Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana je Salim Mustafić, koji je u julu 1995. imao 16 godina. U Potočarima će danas biti sahranjena još dva maloletnika, koji su u vreme smrti imali 17 godina.

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada je ukopana 6.671 žrtva genocida nad Bošnjacima „Sigurne zone Ujedinjenih nacija“ Srebrenica, dok je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica, sahranjeno još 250 žrtava. Još se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.

Tradicionalni „Marš mira“, kojim se odaje počast srebreničkim žrtvama, održan je i ove godine. Oko 3.000 ljudi krenulo je u petak iz Nezuka na trodnevni „Marš mira“ ka Potočarima. Tom stazom u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, jula 1995. godine su se probijali Bošnjaci, pošto su srpske snage zauzele Srebrenicu.

Za razliku od perioda od 2015. do 2019. godine, 11. jul ove godine, kao i u prethodne dve, nije dan žalosti na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, već jedino u Federaciji BiH.

Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvođene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.

Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim sudskim presudama, od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.

Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora

Mladić je pred međunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osuđena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.

Uprkos tome, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji, do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.

2015. godine povodom 20-to godišnjice genocida u Srebrenici luksemburško-bosanska grupa Selma & Selma, snimila je pesmu “Suza majke” posvećenu ovom zločinu.

“Pesmu Suza majke autorice Vildane Stanišić, Mostarke iz Srebrenice, pronašla sam slučajno i tako me dirnula da sam je uglazbila i snimila sa svojom grupom Selma & Selma. Nas dvije Selme, Bišćanka i Mostarka, već dugi niz godina aktivno nastupamo u Luksemburgu, predstavljajući muziku s Balkana, s posebnim akcentom na sevdalinkama kao i našim vlastitim kompozicijama”.

Muzičari koji su volonterski učestvovali u ovom projektu su:

  • Selma – vokal, kompozicija
  • Selma Šimić -vokal
  • Theo Kasić – gitara
  • Tom Martin – udaraljke
  • Paul Gehl – oud i gitara
  • Vedran Mutić – kontrabas
  • Rob Schauls – snimatelj
  • Ben Barnich – završni mix i mastering
  • Dejan Pejatović – video

Slike koje mozete videti u pozadini ovog videa naslikala je umetnica iz Luksemburga Indira Mehić.

Književnik Faiz Softić takođe je pre nekoliko godina napisao pesmu Srebrenica posvećenu žrtvama genocida.

S R E B R E N I C A

Stasale aršlame rumene
U đul baštama Zelenog Jadra
Trni slast u rumenom plodu
Nad Srebrenicom crni se gavran vije.

Na okutnjici Fate Orlović u Konjević Polju
Posadiše oltar –
Uskličnik na mitomanskoj sintaksi zločina,
Ucvijeliše onu koja nikoga nije.

Talasaju grane prerodile
U Potočarima:
Mašu li to onima koji doći neće?
O, majke srebreničke,
O, majke Bošnjačke
Za koga noću bdiste
Nad kolijevkama zlaćanim.

U šumi svitac prestravljen
Kruži posljednji let
– Umiru tek zamomčena djeca
Tuzla daleko, daleko sloboda
I nikog sem Boga.

Koliko neizgovorenih riječi onih
Čije kosti krije zemlja
I onih koji ne zgoreše
U fabričkim pećima.
O majke srebereničke,
O majke moje i majke moje djece –
Kako vid očinji halaliti?

U grumen zemlje savila se lobanja
Šesnaestogodišnjeg Amira
Iz Potočara.
Otac mu Nezir kojega nema
Ni btata Amirovog, ni brata Nezirovog
Ni moje braće
Ni brata bratovog
Ni sina od sina nema.

O, Veliki Bože!

Zato, kad kažem Bosna –
Raspukne zemlja.
Kad kažem Bosna –
Zadrhte brda.

Kad kažem Bosna
Zaplače kamen
I negdje zacvili ranjeni pas.
Kad kažem – Drina
Krvava poteče voda.
Niz koju pluta ahmedija
Efendije Jusufa Fočaka
I kušak majke mu Rabije
Koja se sa svojom kostoboljom
Jedva doteturala do drinskog mosta
Da zadnji put progovori:
La ilaha ill’ Allah!

Kad kažem Sreberenica ja to kažem:
Srebrenica!
Srebrenica!
Srebrenica! –
Bez krila ptica
Djevojka bez oba oka,
I ništa sem jama,
I ništa sem jama
Crna,
Prepuna,
Duboka…

Izvor: agencije, radio Puls Luxembourg