U poslednje dve do tri decenije došlo je do velikih promena u ishrani. Pre sto godina uglavnom se jeo hleb, krompir i malo mesa, uglavnom za nedeljni ručak. Nasuprot tome, sada imamo obilje hrane na raspolaganju i noću i danju.

Nevolja je što je reč uglavnom o hrani koja je prepuna šećera, koji nam uopšte nije potreban, kao i nezdravih masnoća, previše soli, a premalo ili gotovo nimalo dijetalnih vlakana. Nezdrava ishrana, znači hamburgeri, pice, čipsevi dovela je do dramatičnih posledica i sve većeg broja ljudi koji uopšte ne jedu voće i povrće.

Treba jesti više povrća i voća, dovoljno mlečnih proizvoda i jaja, hleb od celog zrna žitarica i malo mesa. O ishrani mora da se vodi računa čitavog života, a najbolje bi bilo da se vratimo u prošlost i hranimo se onako kako su se hranile naše bake i deke.

Opšte preporuke za ishranu su da treba povećati unos žitarica od punog zrna (potreban je dnevni unos od 14 grama dijetnih vlakana koji se obezbeđuje kroz ove proizvode, voće i povrće), povrća i voća (više od 400 grama dnevno) i ribe (barem jednom i dva puta sedmično), a smanjiti unos masti, prostih šećera i soli.

Gojaznost je hronično metaboličko oboljenje koje se odlikuje abnormalnim ili povećanim nakupljanjem masti u masnom tkivu u meri u kojoj oštećuje zdravlje i dovodi do razvoja brojnih komplikacija.

Naučnici uveliko rade na otkrivanju toga kako naši geni reaguju na određenu vrstu hrane, ali na “čarobnu formu vitkosti” moraćemo još da čekamo i da vodimo računa šta i koliko jedemo.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.