Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
Sam ciklus obrednih radnji započinje sa božićnim postom, koji traje šest nedelja, natavlja se obeleževanjem Badnjeg dana i Božića, da bi se završio na Bogojavljenje, 19. januara.

Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere.

Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci.

Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću, da bi ga domaćin u svoj dom uneo tek uveče, zajedno sa slamom i pečenicom. Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Međutim, kako praznici predstavljaju narušavanje prirodnog toka vremena, badnjak istovremeno nagoveštava i drvo krsta Hristovog.

OBIČAJI

Odlazak u šumu po Badnjak nekada se objavljivao pucanjem iz pušaka. Nekada je postojao običaj da domaćin ranom zorom odlazi u šumu po badnjak. Kad pronađe odgovarajuće drvo, stane ispred njega okrenut istoku, pospe ga žitom, a zatim ga pozdravi rečima: “Dobro jutro i čestit ti Badnji dan”. Nakon toga se prekrsti i zaseče ga tri puta ukoso sekirom. Staro narodno verovanje kaže da ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

Naši preci su insistirali da Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin.
Po unošenju badnjaka, unosi se slama i raznosi se po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pored slame, po kući se prosipaju kukuruzno seme i metalni novac, kako bi porodica živela u izobilju tokom naredne godine.
Poželjno je da slamu raznosi domaćica koja u slamu stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračke, a zatim baca orahe po ćoškovima u svakoj prostoriji.

Trećeg dana Božića, slama se iznosi iz kuće, a jedan snop se čuva kako bi bio zapaljen na Đurđevdan radi zaštite polja od grada.

Na Božićni dan, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. Ta osoba se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.

 

Kad je reč o samom obeležavanju Božića, običaj je da ujutru jedan član porodice odlazi u crkvu, da bi se po povratku prvi put posle posta, omrsili, a obavezno je i lomljenje pogače.

Održalo se verovanje da se na Božić nigde ne ide i da je porodica na okupu.

Smatra se da prva osoba koja za Božić dodje u kuću, polažajnik, uspešan mladi čovek koji treba da donese prosperitet domaćinstvu.

Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjakom, odnosno božićnim drvetom se u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.

Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here